To su kapci na pendžerima šokački starovjerački kuća. Staro, oronilo,
vrime prigazilo, a svaki još postojeći pendžer ( a u našem selu možda još dvi
take kuće ) da može pripovidat izpripovido bi svašta. Bilo je na tim pendžerima
lipi cura i snaša , tako i momaka i izgledni ljudi, a i ni strašni baba koja su
samo posmatrale ko kaki špijuni i kupile materijal za divan sa drugom ili
zvonaricom koja bome dobro „zvoni“…a bilo je tud gledanja kroz firanglu na linu
snaju, komšinicine švalere, i na kokoši što čeprkaju kad se voda od sapjeranja
šikni, bogaranja, pljuvanja, dogovaranja, ogovaranja, …. Znala je tud nadiljom
ili kakim svecem bit tepsijica sa masnicom ili kiflicama da se bolje olade ili
da koga na jelo primame… Svega je tud bilo! Mene je potaklo da pišem i
razmišljam o takom jednom pendžeru kada sam se udala u Sikirevce i vidila kako
se tud drži do ručnoga rada.
U Sikirevcima može proč toledo, rišlje,
nec, enklanje, al ništa ne šije motive. Odprilike sam znala što su motivi jer
je i moja baka (jaruškinja) pravila i šlingala. Tamo odakle sam ja rodom baš se
i ne preferiraje motivi nego samo šlinga i enklanje. Kako sam već godinama (
deset lipi) u Sikirevcima išla sam po svadbama ge se idu gledat sobice koja
mlada doseli.
Ono što mi je zapelo za oko je dio ruva
koji mlada doseli u kuću u koju se udaje, a to je: stoljnjak, garnitura
(četvrtasto, dugačko i dva mala), milja, otarčić za svetenje za Veliku subotu,
i otarak za čiviju ali sa motivima. Sve
vam je to ljudi moji dobro, lipo a i skupo. Radi se ( šlinga ) po domaćem
tkanju, pa šlinga po koncu, a motivi da se i ne priča. Motive su pravila dvi možda
tri majstorice i kad udare cinu pa se misli kako ćeš namaknit da i kupiš.
Zato su matere o tom vodile brigu već kad
se rodi žensko, a što se ljudi tiče njima je to samo : „ …a ludi žena, od
čitavog tuiljavo prave…!“ I tako! Ovaj
suvenir je eto taki kaki je, šokački pendžerić, a kad otvotiš – ljepota- motiv
ko narisan, na lipom plišu da se bolje vidi, a ogledalci na spihu vuku. Otvoren
predstavlja tu šokačku sobicu i dio toga ruva, dio te lipe tradicije kad mlada
seli sobicu . –Lipi moj svitu, pogleđite i ponesite i makar dio te ljepote sikirevačke
pa uživajte i danas.
Tako je to izgledalo njekada, a mi smo
eto vaki narod pa do svojeg držimo, svoje ne damo a svakako tuže poštivamo. Kod
nas je i danas tako. Sobica za paradu, a motiva samo daj! Kako se rade? Rade se
na drvenoj rame, namotaje se, krpaje krpačom iglom i to je to. Ima svakaki:
srca okrugli, okasti, kockasti… tradicionalno u biloj boje, a u novije vrime
dodamo i kake lipe boje pa je malo ljepše a i oku draže.
Ovaj pendžerić sa slike je zatvoren i
svoju priču je ispričo. Neko ga se sjeća a neko i ne, neko o njem priča a neko
i ne, ja se iskreno nadam da ćete o mojem sikirevačkom pendžeriću puno pričati
jer eto sad opet znate koju rič više.
Lipo Vas pozdravlja Šarčeva Marina!
Ovo je motiv je meni najljepši jer prikazuje stiliziranu rozetu đakovačke katedrale, a podloga simbolizira crvenu ciglu kojom je katedrala zidana......
Nema komentara:
Objavi komentar